Blizanci su oduvek veoma zanimljivi u različitim medicinskim istraživanjima, posebno za ispitivanja etioloških faktora, odnosno analizi uzroka određene pojave. U ortodonciji, zanimljiva su ispitivanja osobina nepravilnosti.
Metode ispitivanja baziraju se prvobitno na ispitivanjima monozigotnih – jednojajnih i dizigotnih – dvojajnih blizanaca. Monozigotni blizanci nastaju iz jednog zigota, koji se potom deli na dva identična dela. Na taj način stvara se osnova za razvoj dve osobe potpuno istog genotipa – kada blizanci pokazuju velike fizičke sličnosti, dok su dizigotni blizanci slični koliko i deca istih roditelja.
Vrednost metode ispitivanja blizanaca najpre se ogleda u utvrđivanju da li je neka nepravilnost nasledna ili ne.
Kod naših malih pacijentkinja bliznakinja, primećuje se slična nepravilnost: veći incizalni razmak i dubok preklop zuba, dok je kod trojki velika sličnost dve sestre sa nepravilnošću položaja gornjeg očnjaka, dok kod treće sestre ne postoji problem impaktiranog očnjaka, što ukazuje da je uzrok nepravilnosti položaja zuba multifaktorijalno uslovljen.
