Atila Vereš (43) iz Sente fiksnu protezu nosi oko od godinu i po dana. Svoje iskustvo sa terapijom fiksnom protezom želeo je da podeli sa potencijalnim odraslim pacijentima, poručujući da uvek ima nade da se problem reši. Jedno loše iskustvo nošenja proteze u mladosti, koštalo ga je privremenog gubitka poverenja u ortodonciju. Međutim, dolaskom u Specijalističku stomatološku ordinaciju „Orto4U“, odustao je od zamisli da ulepša osmeh protetskim radom i doneo odluku da sačuva prirodne zube. Već sada se vide sjajni rezultati.
Zašto ste se, po drugi put, odlučili za fiksnu protezu?
– Počelo je sve tako što sam dvojicu od trojice sinova počeo da vodim na ortodontsku terapiju mobilnim protezama u Ordinaciju „Orto4U“. Kad god smo odlazili na kontrole, uvek bih pričao sa doktorima. Jednom prilikom je dr Biljana Reba, spazivši da imam problem sa rasporedom zuba, pitala da li bih i ja želeo da mi pomognu ortodontskom terapijom. Kategorički sam počeo da odbijam s obzirom na iskustvo koje sam već imao, a koje je bilo negativno. Zbog tog iskustva sam prestao da verujem da meni proteza može da pomogne, toliko da sam počeo da razmišljam o protetici kao potencijalnom rešenju.
Šta je uticalo na to da izgubite poverenje u protezu?
– Kada sam bio dete nosio sam osam godina gornju i donju mobilnu protezu, od početka osnovne do početka srednje škole. Nažalost, ništa nije vredelo. Desilo se to da je tokom moje terapije došlo do smene ortodonata i dok se jedan bavio vraćanjem zuba u pravilan niz, drugi je terapiju usmerio na vraćanje vilice u pravilan položaj. To je dovelo do povlačenja zuba unazad, što nije bilo dobro. U Ordinaciji „Orto4U“ nisu hteli da se pomire sa činjenicom da je terapija trajala toliko dugo a da rezultata nema, i čvrsto su rešili da mi pomognu. Više puta smo razgovarali, doktori su mi objašnjavali da je primarno da postignemo funkcionalnost vilice i zuba, a da će estetika svakako pratiti taj proces. Videli su da sam donjim zubima počeo da oštećujem i „trošim“ gornje zube. Kada su mi rekli da će za par godina moji zubi biti oslabljeni i skloni ispadanju, to je bio okidač da prihvatim njihov predlog za početak terapije fiksnom protezom.
Kako su okolina i porodica reagovali sada kada ste kao odrasla osoba počeli da nosite fiksnu protezu?
– Supruga se veoma obradovala jer mi je i sama često govorila da je položaj zuba loš. Bila je uporna u tome da me odvrati od protetike i istovremeno me podrži da sačuvam svoje zube. Okolina je lepo prihvatila, niko nije kritikovao moju želju da u ovim godinama počnem da nosim fiksnu protezu.
Kako je protekao period prilagođavanja na fiksnu protezu?
– Početak je bio teži, malo su mi smetale žice na unutrašnjoj strani obraza ali to je brzo korigovano. Sada sam u potpunosti navikao na protezu, kada jedem nemam problem. Disciplinovao sam sebe da kod sebe uvek imam pastu i četkicu, jer zbog prirode posla odsustvujem dosta van kuće i zaista mi nije teško da čak i na benzinskoj pumpi, dok sam na putu, operem zube i održavam higijenu. Kada imate cilj, ništa nije teško.
Kakav problem su imala deca i kako je Vaš primer uticao na njih?
– Jedan dečak je dugo sisao palac, a drugi cuclu, što je dovelo do problema koji je zahtevao nošenje mobilne proteze. Proteza im puno pomaže, ali ne samo to – savetodavni deo nam takođe puno znači. Pratimo sve instrukcije jer čekamo smenu mlečnih i stalnih zuba i zaista nam znači ceo taj tretman koj ide uz nošenje proteze. Sve se prati dijagnostički, snimanjem vilice i to je ogromna razlika u odnosu na taj period kada sam ja bio dete i nosio protezu. Ovakva terapija u koju su uključeni i znanje i iskustvo lekara, vrhunska dijagnostika, ulivaju veliko poverenje. Onda kada vidite rezultate, možete da budete spokojni znajući da i pacijent i doktor imaju istu želju i da će zajedno stići do cilja. Puno su nam pomogle dr Biljana Reba i dr Kristina Vicko, zahvalan sam im za svu pažnju i stručnost. Mogu Vam reći da sam danas srećan što sam doneo odluku da uđem u ovaj proces, zaključuje Atila Vereš na kraju razgovora.
