Dragi moji,
Prošlo je par meseci od mog poslednjeg pisanja. Nadam se da ste sada, kao i na početku cele situacije u kojoj smo se našli, zdravi, zajedno sa svojim porodicama. Godina je, moramo priznati, neuobičajena i prepuna izazova. Među one lepše izazove uvrstila bih nedavne novine i momente u terapiji fiksnom protezom koji me sada dodatno približavaju cilju. U odnosu na prethodne kontrole, moja proteza je opremljena novim i snažnijim žicama. Kapu redovno nosim, tu su i gumice preko celog dana, naročito tokom noći. Iako ponekad osećam blage bolove, svesna sam činjenice da je to sastavni i neizbežni deo terapije.
Poslednja kontrola je bila uobičajena, osim što me je nakon ove čekao odlazak na more (konačno mali predah od cele ovogodišnje situacije!). Bezbrižno sam otputovala uz prethodnu detaljnu kontrolu i savete mojih zubara.
Oni koji se interesuju za nošenje fiksne proteze često prokomentarišu da je ‘moja proteza drugačija’. U pravu su, jer joj tu posebnost daju gumice u raznim bojama. Moji ortodonti su mi ponudili gumice u raznim, prelepim bojama (čitav spektar zaista), ali nisam imala puno dilema. Odabrala sam gumice u mojoj omiljenoj, plavoj boji. Iako se to čini nevažnim detaljem, danas kada su fiksne proteze naročito ‘in’, odnosno popularne kod mladih, i boja gumica je ono što vas na neki način izdvaja i čini autentičnim.
Svakim danom sam sve zadovoljnija rezultatima, a posebno me raduje što taj osećaj zadovoljstva primećuju i moji članovi porodice, prijatelji. Teško je ponekad rečima opisati koliko je dobro to kada znate da su svaka nova nedelja i mesec siguran korak ka danu kome se unapred i istinski radujem.
p.s. O mom celokupnom iskustvu čitajte i u prethodnim pričama
Marija Grubiša
