Dr Kristina Vicko je član Orto4U tima punih pet godina – najpre kao doktor stomatologije, a od nedavno i kao specijalista ortopedije vilica. Tako je naš tim dobio još jednog ortodonta sa bogatim znanjem i iskustvom koje deli sa stručnom javnošću kroz naučno-istraživačke radove u oblasti ortodoncije. U novembru je, za rezultate i izvanredna dostignuća na polju medicinskih nauka i stomatologije, nagrađena prestižnim priznanjem „Kristalna kugla“ koje dodeljuje Upravni odbor Vojvođanske mađarske naučne konferencije studenata. Dobitnica je i nagrada Društva lekara Vojvodine i Srpskog lekarskog društva za najbolji uspeh u toku studija, nagrade Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Novosadskog univerziteta za najbolji uspeh na studijama. Stipendista je Dositeja – Fonda za mlade talente.
– U ortodonciji sam pronašla sve zbog čega sam postala stomatolog. Za mene je ortodoncija mnogo više od ispravljanja krivog niza zuba. Zahteva preciznost, manuelnu spretnost, a pored znanja je potrebno i kreativno razmišljanje, individualni pristup. Zaista je puna izazova. Ortodoncija pruža balans boljitka zdravlja, kreativnosti i estetike i to je ono što me ispunjava i zbog čega uživam u svom poslu.
Kako sada kao specijalista ortopedije vilica sa stečenim znanjem i iskustvom gledaš na važnost ortodoncije u oblasti stomatologije?
Neretko kolege iz drugih oblasti stomatologije za ortodonte šaljivo govore da vide samo ‘krive zube’. Ipak, smatram da svaka oblast ima svoj značaj i prioritet u odnosu na dati slučaj. Ortodoncija igra ključnu ulogu u prevenciji, intercepciji i lečenju razvoja nepravilnosti zagrižaja već u ranom uzrastu. U saradnji sa specijalstima dečije stomatologije svakako smo prva stanica u ranom lečenju problema zdravlja usne duplje. Kada su u pitanju odrasli, za nekoga je ortodoncija najbolje i jedino rešenje, nekim pacijentima su to protetika i implanti,a ono a postoje slučajevi gde ortodoncija nije ni indikovana. Svaki slučaj je poseban i zahteva individualnu procenu i pristup do konačnog, najboljeg rešenja.
Paralelno uz obavljanje ortodontske prakse bavila si se i naučno-istraživačkim radom. Šta si kroz svoje radove obrađivala i do kojih zaključaka si došla?
– Od istraživača sam postala kliničar. U toku studija sam počela da se bavim istraživačkim radom, da bih istraživanja nastavila kroz naučne projekte što sam, prošle godine, zaokružila odbranom doktorske teze. Teme kojima smo se bavili, bile su u okviru Projekta istraživanja i razvoja metoda modeliranja i postupaka izrade dentalnih nadoknada primenom savremenih tehnologija i računarom podržanih sistema. Smatram da naučna saznanja i naučna radoznalost doprinose tome da ostvarujem bolje rezultate u kliničkoj praksi, a takođe i da uz pomoć određenog kliničkog iskustva bolje definišem naučne ciljeve. Mislim da se nauka i klinička praksa vrlo lepo dopunjuju.
Gledajući samo 2021. godinu u kojoj su na temu ortodoncije održani brojni seminari i kongresi, možemo da zaključimo da ova oblast ima potencijal da se neprestano razvija i unapređuje.
– Digitalizacija i tehnologija ulazi u svaku poru današnjice, tako i u ortodonciju. Ako obratimo pažnju na marketinški nametnute novine, stiče se utisak da je ono što se trenutno koristi nedovoljno dobro i zastarelo. Ja volim da pratim novine ali volim da ispratim efekat kroz dovoljno naučnih dokaza, da se uverim da ta novina zaista uvodi nešto što je bolje, lepše, brže ili jednostavnije. Treba pratiti sve ono što je novo, biti u toku, ali treba i obazrivo probrati šta je ono što je primenljivo, šta daje rezultate i šta je korisno za kliničku praksu.
Kakve ortodoncija mogućnosti pruža danas?
– Ortodoncija se neprestano razvija ali istovremeno se osnove ne menjaju. Do istog rezultata se moze stići na više načina. A ono što je vrlo bitno, jeste odrediti preciznu dijagnozu i plan terapije. To je prvi i najvažniji korak. Danas sve podleže komercijalizaciji i više se govori o vrstama bravica, da li je metalna, keramička ili od safira, da li je bolje da bravica ima ili nema klapnu. Međutim, treba imati na umu da proteza ne leči sama, da je faktor doktora najbitniji, kao i faktor znanja istovremeno. Ako nisu ispoštovane osnove lečenja, ni najskuplja proteza ne može da reši stvar.
Da li stičeš utisak da je fiksna proteza sve popularnija poslednjih godina, te da se kod mladih možda smatra i trendom? Da li su iskustva u praksi po tom pitanju ohrabrujuća?
– Društvene mreže su popularizovale fiksne proteze i mladi je na neki način smatraju modnim detaljem. Fiksna proteza nije ‘sramota’ kao možda pre 15 godina, a sa druge strane, informisanje i podizanje svesti o mogućnosti i potrebi korekcije zagrižaja kod odraslih, dovelo je do toga da sve više osoba traži ortodontski tretman i u srednjim godinama.
Koji deo ortodontske terapije najviše voliš?
– Svaka faza nosi neko uzbuđenje, ali svakako me najviše raduje zadovoljstvo pacijenata, bilo to na početku, u toku ili nakon skidanja proteze, zaključila je dr Kristina Vicko na kraju razgovora.
